Juniorski reprezentativci Srbije nalaze se u Atini gde se od 20. juna do 2. jula održava Svetsko prvenstvo za igrače do 21 godine. Mladi rukometaši prve dve faze takmičenja igraju u grčkoj prestonici, ali sa mislima usmerenim na završnicu koja se igra u Nemačkoj. Među izrabranicima Đorđa Teodorovića, nalaze se i dva brata, Bezdanci, Veljko i Vojin Čabrilo. Stariji Veljko nekoliko godina je jedan od najboljih igrača pančevačkog Dinama, dok je Vojin odličnim igrama u Crvenki u drugom rangu takmičenje napravio sjajan transfer. Igraće od naredne sezone za francuski Tuluz. Treniraće ga najbolji trener poslednje dve godine u rukometnoj supersili, Danijel Anđelković, dok je punu deceniju u klubu kapiten Orlova Nemanje Ilić. Srbija je na bratsku vezu već navikla jer godinama braća Ilić porodično nose nacionalni dres, ali se to sada sa seniorske prenelo i na juniorsku selekciju. Uprkos razlici u godinama (Veljko je dve godine stariji od Vojina) – braća Čabrilo su zasluženo na spisku odabranih. ”Mnogo nam znači i velika je čast za našu porodicu što smo zajedno u repreznetaciji. Tako je i kada je samo jedan od nas dvojice deo nacionalnog tima, a kamoli sada kada smo kao rođena braća tu. Iskoristićemo to na najbolji mogući način i predstavljati našu kuću kako smo i vaspitavani”, započinje stariji Veljko. Vojin je u starijem bratu pronašao inspiraciju i pratio ga u svemu, pa je tako došlo i do bavljenja rukometom. ”Čim sam čuo da je stariji brat počeo da trenira, odmah sam rekao roditeljima da želim i ja sa njim. Krenuli smo zajedno i mogu slobodno da kažem da sam ceo život proveo gledajući njega i igrajući rukomet sa njim. Drago mi je što sam sa njim u reprezentaciji jer posle ko zna koliko godina u različitim klubovima, opet smo u prilici da igramo u istom timu”. Kod kuće, rukomet nije jedini sport uz koji braća provode svoje slobodno vreme. ”Retko smo zajedno kod kuće, ali kada imamo priliku vreme posvećujemo roditeljima i sestri. Međutim, tokom letnje pauze stalno smo sa nekom loptom, tenis, basket, stoni tenis, šta god nam padne pod ruku”, objašnjava Veljko. ”Bolji sam u basketu, iako smo ga davno igrali, ali sad bih ga tek dobio jedan na jedan”. Veljkova replika ubrzo je usledila da ga Vojin gotovo nikada nije pobedio ni u jednom sportu. Kako generacija koju predvodi Toni Đerona često ističe da je reprezentacija isto što i porodica, po atmosferi u juniorskoj ekipi može se reći isto, ali i po odnosu dva brata iz porodice Čabrilo.
Kompletna vest i slika preuzeti sa sajta Rukometnog saveza Srbije
